Translate

петак, 16. март 2018.

Antičko vino: Kikeon - Grčki koktel




Kikeon je starogrčko piće različite recepture. Nastalo od starogrčke reči κυκεων - kikeon, odnosno κυκαω, što u prevodu znači "da se meša u, da se mešaju". Ima različitih varijanti receptura ovog pića, neka su napravljena uglavnom od vode, ječma i biljnih začina, druga su sa vinom i rendanim sirom, treća sa vinom, vodom, ječmom i medom. Aristokrate su ga ignorisale kao piće seljaka kod kojih je bio omiljen napitak.
Veruje se da se kikeon odnosi na psihoaktivno vino ili pivo, kao u slučaju eleusinske misterije. Kikeon se upotrebljavao u obredu posvećenog Demetri u gradu Eleusis gde je korišćen kao inicijator da se doživi smrt i ponovno rođenje u ritualu koji je postao poznat kao eleuzinske misterije. Mešavina pića za obred se značajno razlikovala od osnovnog kikeona, u sebi je imala psihoaktivne supstance, po svemu sudeći gljive koje su skupljane u okolini Eleusis, što je omogućilo u Misterijama da se postigne potpuni efekat razumevanja čovekove svrhe i namene u životu i da prevaziđu svoju strah od smrti.
Kikeon se pominje u Homerovim tekstovima: Ilijada opisuje da se sastoji od Pramnian vina, ječma i rendanog kozijeg sira. U Odiseji, Kirka dodaje malo meda u kikeon i sipa svoj čarobni napitak u nju. U Homerovoj himni Demeteri, boginja odbija crveno vino ali prihvata Kikeon napravljen od vode, ječma i buhača.

Sastojci:
100 g ječma
200 ml slatkog belog ili crnog vina
1,5 l vode
3 kašike meda

Priprema:
Pomešati ječam i vodu i staviti da se kuva. Kada provri, poklopite pa smanjite temperaturu i ostavite da se krčka još sat i po. Kada je gotovo, procedite pa dobijeni ječmeni sok ostavite da se ohladi. Kada se ohladi dodajte med i vino, promešajte pa prespite u bocu i dopunite vodom, količinski treba da bude oko 1,5 l napitka.





Eleusinske misterije (грч. Ἐλευσίνια Μυστήρια) su bile inicijacijske ceremonije koje su se svake godine održavale među poklonicama kulta grčkih boginja Demetre i Persefone u Eleusini. Predstavljaju najpoznatiji i najvažniji od svih misterijskih kultova u antici. Veruje se da su se Eleusinske, kao i druge misterije, u Grčkoj pojavile za vreme mikenskog perioda (cca. 1800—1200. p. n. e.) odnosno da su se ustalile oko 1500. p. n. e. Neki naučnici, pak, tvrde da je kult predstavljao nastavak poštovanja drevnijih, minojskih boginja.
Taj je misterijski kult trajao dve hiljade godina. Predstavljao je važan festival helenske ere, a kasnije je prihvaćen i u Rimu. Naziv grada Eleusina predstavlja varijantu imenice έλευσις, éleusis, dolazak.
Obredi, ceremonije kao i sama verovanja kulta su održavana tajnima, a za inicijaciju se verovalo kako poklonika spaja s bogovima, donosi mu božanske moći i nagrade u zagrobnom životu. Postoje mnoge slike i grnčarija na kojima su prikazani neki detalji misterija. S obzirom da su oni uključivali vizije i zamišljanja zagrobnog svieta, neki proučavaoci veruju da su Eleusinske misterije uključivale konzumaciju psihodeličnih supstanci.
Činjenica da su Grci u svoja vina dodavali razne druge sastojke navodi na zaključak kako neki od tih sastojaka imaju halucinogeno dejstvo. To donekle potvrđuje i "čarobni napitak" kykeon, tadašnje začinjeno vino, koje se povezuje s dionizijskim ritualima, za koji se smatra da je sadržavalo otrovni bršljan. Takođe znamo da su šamani tog područja upotrebljavali i buniku.





Od samog nastanka grčke kuture vino je bilo nezaobilazni deo kako verskih, tako i svih drugih obreda i svetkovina. Simbol vina, veselja, ali i plodnosti upravo je Dionis. Religiju vezanu za Dionisa, uvek prati vino, igra i sve što čoveku pomaže da pobegne od svakidašnjice. Dionisove orgije, bile su procesije religijskog karaktera, sveti čin, što i sama reč govori.Od tih najranijih početaka vinova loza se sadila uglavnom u priobalnom pojasu, odakle se  polako širila ka unutrašnjosti.
O tome da je Grčka zemlja vina svedoči i interesantna opaska rimskog pesnika Vergilija koja glasi:
"Lakše bi bilo prebrojiti zrna peska na obali nego nabrojati sve grčke sorte grožđa".
Dionis je bio bog rasta i plodnosti vinove loze, a pre svega, bog vina. Religiju vezanu za Dionisa, uvek prati vino, igra i sve što čoveku pomaže da pobegne od svakidašnjice. Dionisijske orgije, bile su procesije religijskog karaktera, sveti čin, što i sama reč govori. Dok su trajali obredi, na ovim ceremonijama se pevao ditiramb, pesma u čast Dionisa. Glavni cilj Dionisovih orgija bila je, ekstaza, i u njoj se vernicima otvarala nova oblast iskustva, o kojoj oni u svakodnevnoj atmosferi svog ograničenog postojanja ništa nisu znali. To novo iskustvo nije ništa drugo nego subjektivan doživljaj beskonačnosti i apsolutnosti, i to osećanje duša je dalje razvijala kao uverenje da je ona božanske prirode i da će, posle smrti, kada se oslobodi uskoće tela, zasvagda živeti božanskim životom kakvim je, za kratko vreme, živela dok je bila u ekstazi. Dionisove pomahnitale i orgijastičke svetkovine nikada nisu potpuno prihvaćene u staroj Grčkoj, a u nekim gradovima-državama (polisima) su bile zabranjene. Poznat je pokušaj tebanskog kralja Penteja da zabrani obožavanje Dionisa. Kralj je, prema predanju, pokušao da baci Dionisa u tamnicu, ali su lanci spali sa njega a zatvorska vrata nisu mogla da se zatvore. Dionis je onda obećao Penteju da može lično da posmatra tajne ritualne na planini blizu grada, ali samo ako se preruši u ženu. Kralj je odmah pristao, i prerušen u ženu, posmatrao je Menade sakriven na drvetu. Ali, Menade su ga uskoro otkrile i u fanatičnom ludilu pomislile da je lav, te su ga rastrgle na komade. Njegova majka Agava, koja je bila jedna od vodećih Menada, shvativši na svoje užasavanje šta su učinili, napustila je Tebu i otišla u svojevoljno izgnanstvo.





Nepokorni Dionis je zadao Rimljanima prilično nevolja. Ovaj bog plodnosti, vina i uživanja nije bio prigodno božanstvo ni za sve Grke ali su Rimljani još više bili uznemireni njegovim orgijastičkim svetkovinama. Rimski senat je 186. p. n. e. doneo oštar zakon protiv bluda i Dionisovih sledbenika i sledbenica. Nekoliko hiljada ljudi je pogubljeno pre nego što je kult Bahusa, boga vina, odbacio date aspekte Dionisa kojima su se zvaničnici usprotivili. Ovaj primer dobro oslikava proces kojim su grčka i rimska mitologija spojene u 2. veku p. n. e.
Grci, međutim, nisu smatrali Dionisa samo bogom vina i vinogradarstva, nego i zaštitnikom voća i grmlja, kojima je davao svežinu i sočnost, pa time i bogom plodnosti. Budući da vinogradarstvo i voćarstvo iziskuju marljivost i radinost, poštovali su ga kao začetnika tih vrlina, a istovremeno i kao darovaoca bogatstva koje one omogućuju. Kao boga vina poštovali su ga pre svega zbog toga što je ljude oslobađao briga i bio izvor životnih radosti. Svojim darovima je osvežavao duh i telo, podsticao druženje, donosio zabavu i ljubav, a umetnicima omogućavao pun zamah stvaralačke energije.


Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad


Нема коментара:

Постави коментар