Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno "hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.
Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.
Hleb i peciva:
Jela od povrća:
Jela od pilećeg mesa:
Horešt-e mast va kari - Piletina sa umakom od jogurta i karija
Horešt-e fesenđan - Piletina sa sirupom od šipka i mlevenim orasima
Horešt-e fesenđan - Piletina sa sirupom od šipka i mlevenim orasima
Jela od mesa:
Salate i predjela:
Persijska kuhinja se ogleda pre svega u veštini sjedinjavanja začina različitih ukusa i mirisa. Najpoznatiji začin persijske kuhinje,a ujedno daleko poznat i kod nas je menta, metvica. Persijanci također pri pripremi svojih jela koriste i esencije limuna, narandže, koriste još i jestivo cveće kao što su geranijum, narančin cvet i latice ruža.
Među poznate persijske začine možemo još da ubrojimo i kurkum - začin narandžaste boje, a ukus mu je sličan đumbiru i šafranu. Tu je još i kumin, kim, kiml ili kamoun koji se dodaje paprikašima, sosevima i supama.
Persijska kuhinja ima svoju posebnost. To se ogledalo u kombinaciji kontrastnih ukusa: slatko-kiselo ili blago-začinjeno.
<< Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар