Antička mesopotamska kuhinja

Mesopotamija se prostirala u dolini reka Tigar i Eufrat, ime su dali Grci (Μεσοποταμία) i znači zemlja između dve reke ili međurečje. Prve države osnivali su Sumerci, zatim Akađani,Vavilonci i Asirci.
Istorijski važan grad Vavilon bio je naseljen oko 2.500. godine pre nove ere, a 500 godina kasnije postao je centar Mesopotamije, kada ga je kralj Hamurabi učinio prestonicom. Ruševine Vavilona dočaravaju sliku biblijske prošlosti: velike kule Vavilona, viseći vrtovi.
Vavilon je drevni, uništeni grad u Mesopotamiji u svoje vreme najveći na svetu. Nalazio se blizu današnjeg grada Al Hilaha u Iraku, odnosno oko 88 km južno od Bagdada. Vavilon je bio glavni grad Vavilonskog carstva i jedan od najstarijih i najpoznatijih kulturnih, političkih i trgovačkih centara u antičkom svetu. Ime mu potiče od akadske reči Vavilu, što znači „božja kapija“. Ta reč bila je prevod sumerskog imena Kadingira.
Grad su osnovali Sumerani u četvrtom milenijumu p. n. e., a prvi put se pominje na pločici Sargona Akadskog iz 24. veka p. n. e. kada je Sargon Akadski proglasio Vavilon prestonicom svoje države. Tokom narednih nekoliko vekova važnost grada i broj stanovnika bili su manji. Grad dobija opet važnost u 18. veku p. n. e. kada postaje glavni grad Hamurabijevog carstva. Od tog trenutka grad Vavilon postaje glavni grad Vavilonije, mada su ga Kasiti, tokom svoje 440 godina duge vladavine, preimenovali u "Karandunija".
Staro Vavilonska kultura (1955. p. n. e.- 1725. p. n. e.) i procvat vezan je za kralja, dotle manje poznatog Vavilona Hamurabija (1955.- 1725. p. n. e.) ili prema novim podacima 1729.- 1686. p. n. e. koji je postao glavni grad Elama. U srednjoj i južnoj Vaviloniji u periodu Isu- Larsa traje još tradicionalna Sumersko Akadska kultura. U Isuu su Semiti a u Larsi Elamske dinastije- Larsa je pobedila ali je kasnije izgubila rat sa Vavilonom ali ni Vavilonsko carstvo nije bilo dugog veka i uništeno je najezdom armejskih beduina i zamenjuje je kultura Bašita i Hurita i najzad Hetita. Vavilonska kultura je postepeno propala a naročito je bio buran period iz najezde Hiksosa koji su indoevropskog porekla i došli su u Malu Aziju i zbacili Kasitsku dinastiju koja je vladala od 1746.- 1171. p. n. e.





Malo je poznato od toga sta se jelo u starom Vavilonu. Spominju se nojeva jaja i tartufi na dvorovima. Obični ljudi ovakvo nešto nikada nisu mogli da jedu. Postoje pisani artefakti o raznim vrstama kolača i torti koje su pravljene u različitim formama i oblicima, a sastojali su se od testa sa mlekom i medom, na koje se stavljalo voće, jabuke, urme ili smokve. Običan narod se hranio hlebom od ječma koji se pekao tako što se testo zalepilo na unutrasnju stranu peći na zid. Domaćica je morala tačno da zna kada je hleb dovoljno pečen i kada će se odvojiti od zida, da bi ga na vreme skinula da ne padne u pepeo.
Peklo se i meso, ali veoma retko i samo u posebnim prilikama. Ono sto je dokumentovano je da su u starom Vavilonu pili veoma mnogo piva koje su pravili od ječma. Postojalo je 16 vrsta piva koje su pravili, i to pivo za svaki dan, pivo za uveče, pivo za posebne prilike i svečano pivo. Uglavnom se pilo mlado pivo, ali postojalo je i ono koje se duze vremena čuvalo u buradima. Takođe je dokumentovano sledovanje pšenice po glavi stanovnika mesečno.





Posebna poslastica su bili skakavci koji su se pekli na otvorenoj vatri. Na glinenim pločicama je sačuvana jedna narudžbina stara 3.700 godina: "Donesite mi skakavce, trave, senf, grašak i beli luk. Ako tebe zadrže, pošalji mi namirnice odmah".
Luk, praziluk i beli luk su se svakodnevno nalazili na trpezama u Vavilonu. Ali, ostalo povrće je bilo već teže nabaviti. Krastavci su bili veoma omiljeni, ali, kao i začini, veoma teško nabavljani. Sačuvano je jedno pismo gde Immer-ili piše osobi sa imenom Elali sledeće:
"Šamaš i Marduk neka te održe u životu! Dao sam ti jedan Šekel srebra da mi kupiš prvoklasni praziluk. Kupi mi i prvoklasno seme praziluka, daj od tebe jedan Šekel srebra za to. Pošalji mi dobre urme po dnevnoj ceni. Šaljem ti srebro za to, nemoj da neozbiljno postupaš sa time!"
I još jedno pismo o namirnicama sa glinenih tablica, Egigi pise Nur-Šamašu:
"Šamaš neka te održi u životu! Šaljem ti Awilija. Pošalji mi po njemu 10 litara korijandera i 2 litra soka od krastavaca. Nemoj da mi to ne pošalješ. Potreba za time je velika. Daj mu to sve:
Sačuvan je odgovor na jednu dvorsku porudžbinu, Lu-Nanše piše Puzur-Ištaru: "1.500 litara pivskog hleba i 2.400 litara pšeničnog griza dobrog kvaliteta su spremni. Staviću ti na stranu 2.100 litara raznih vrsta brašna dok ne dođeš ovamo"
Na dvoru su se jeli orasi i bademi u velikim količinama, a korišteni su i kao ukras za torte.



Pročitajte više >>                                                             << Vratite nazad