Jela koja su pripremali stari Grci su bila posebna zbog upotrebe specifičnih začina koji su bili svojstveni njihovom podneblju. Stari Grci su obedovanje shvatali kao ceremoniju u kojoj su se smenjivale dve aktivnosti: obilan obrok (velika količina žitarica i mesa) i ispijanje pića. Dodaci mesu bili su sir ili masline, koji su do danas ostali glavni predstavnici mediteranske kuhinje. Drugi deo ceremonije bio je ispijanje vina, nikada čistog već pomešanog sa vodom, jer su Grci konzumaciju čistog vina smatrali varvarskim, "skitskim" običajem. Na gozbama nikada nisu služena jela koja su voleli siromašni građani ili ona koja su nadimala kao što su kupus, karfiol ili špargla. Ni goveđe meso nije bilo otmeno služiti, a cenjena je bila svinjetina, riba, rakovi, jagnjeće i jareće meso. Prvi deo gozbe bio je završen kad više nije iznošena hrana i kada se prelazilo na piće, razgovor i pevanje.
Izdvojićemo nekoliko recepata koji su razvrstani po grupama i koji su bili popularni u antičkoj grčkoj kuhinji:
Specifični začini
Peciva
Jela od ribe i morskih plodova
Jela od mesa i salate
Deserti
Stari Grci ujutro su jeli doručak ili akritismos koji se obično sastojao od ječmenog hleba, urmi i maslina. U podne su jeli ručak ili ariston koji se sastojao od nekoliko parčića raznoraznih kolača ili Itriu - slatku palačinku i tako bi bili siti do jedinog pravog obroka, a navečer najvažniji obrok dana - večeru ili deipnon. Ponekad su jeli i međuobrok između ručka i večere koji se zvao hesperisma.
Za običnu ljude večere nisu bile nešto bogate i hranljive, ali su bile jedini organizovani obrok na kome bi se družili, uživali i na koji su mogli pozvati društvo. Sobe u kojima su održavane zvale su se andron, odnosno "prostor za ljude", što je isključivalo žene.
Prilikom svakodnevnog pripremanja obroka u porodičnom krugu, ručkove i večere pripremala je domaćica sa robinjom. Domaćica nije prisustvovala gozbama iako su bile organizovane u njenom domu, već su za tu priliku bili angažovani kuvari. Bogatiji građani Grčke su čak imali stalno angažovane kuvare s obzirom da u njihovim domovima gozba nikad nije prestajala. Ceremonijal je bio važan deo gozbe i gosti su morali da ga poštuju. Bilo im je zabranjeno da dođu bosi, neuredno obučeni, a pre nego bi se ispružili na krevet na kome se jelo, u poluležećem stavu, robovi bi gostima oprali noge i namazali ih mirišljavim uljima. Halapljivost na gozbama je prezirana, a dobro vaspitan i otmen gost često je osvežavao svoje prste u činijicama sa vodom koje su mu donosili robovi, jer u to vreme nije bilo drugog pribora za jelo, osim kašika i prstiju. Vrhunac kulinarstva u staroj Grčkoj bilo je u Periklovo i Alkibijadovo vreme od 449 do 429 godine p.n.e. kada je Perikle suvereno vladao Atinom. Istoričari tvrde da su tada pekari umeli da peku 72 vrste hleba i mnogo vrsta slatkiša. Nasuprot Atini, u Sparti nije bilo velikih gozbi. Omiljeno je bilo samo jedno jelo - crna čorba od svinjske krvi sa mnogo luka i sirćeta. Recept za tu čorbu sačuvan je do danas i nalazi se na jelovnicima gotovo svih savremenih restorana.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Odličan tekst.
ОдговориИзбриши