Antička kuhinja: Ova sphongia ex lacte - Palačinke s medom

Originalni tekst:
Ova sphongia ex lacte: ova quattuor, lactis heminam, olei unciam in se dissolvis, ita ut unum corpus facias. In patellam subtilem adicies olei modicum, facies ut bulliat, et adicies impensam quam parasti. Una parte cum fuerit coctum, in disco vertes, melle perfundis, piper adspargis et inferes.

Prevod:
Četiri jaja, čaša mleka, unca maslinovog ulja, zajedno se rastvaraju, jedno je telo: tako ćete činiti. Dodajte malo ulja tanko, stavite ga da prokuva, i dodajte pripremljene sastojke. Kada se sve to skuva jednom rukom, u posudu, sipaš malo meda, biber, i jedeš.

Sastojci:
4 jaja
200 ml mleka
50 ml maslinovog ulja
2 kašike meda
malo mlevenog bibera

Priprema:
Izmešajte jaja, mleko i ulje kako bi pripremili smesu za palačinke. Pecite u tiganju. Prelite medom i pospite s malo mlevenog bibera.
Ovo je jedna od vrsta palačinki koje se prave bez dodatka brašna i po izgledu liči na kajganu sa medom i biberom.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Palačinke su prvi prema pisanim podacima u ishrani koristili Antički Grci pod imenom Itria i služena je u pauzama pozorišnih predstava, preliv je bio od meda i posuto susamom. Rimljani su ih zvali prostim imenom Alita Dolcia-nešto slatko. Osim slatkih u Rimu su se pravile i slane palačinke te su punjene mesom, ribom i sirom. Palačinke kakve danas znamo nastale su u ranom srednjem veku po padu Zapadnog Rimskog carstva. Po legendi smislio ih je kuvar pape Gelazija I kada je 2.januara 492.godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je došlo do nestašice hrane, a u magacinu je preostalo jedino jaja i par džakova brašna. Poslastica je veoma brzo osvojila Evropu ali i osvajače iz severne Afrike-Mavare i Saracene koji su u kratkom vremenskom roku teritoriju Iberije odnosno Španije stavili pod svoju kontrolu i držali je narednih 400.godina. Naziv palačinka kakav danas poznajemo su upravo Mavari dali - palacsinta u bukvalnom prevodu - ploča.





Klasični kuvar antike je "De re coquinaria" ili "O umetnosti kuvanja". Autor je Markus Gavijus Apicijus, koji je živeo u doba cara Tiberija u prvom veku naše ere. Knjiga ima 10 glava i sadrži oko 500 recepata koje je Apicijus sakupio iz prošlih vekova i recepata koje je sam osmislio.
Apicius je tokom svog života (42 g.p.n.e. - 37 g.n.e.) postao legenda. on je uradio nešto što je jedinstveno u ono vreme; on je bio jedan od osnivača gastronomije.
Plinije opisuje Apicijusa kao "najvećeg trošadžiju koga je svet ikada video". Izgleda da je bio u pravu, jer je Apicijeva umetnost kuvanja prepuna neobičnih recepata od punjenog papagaja do flaminga sa biberom ali i takvih koje mi i u današnje vreme rado jedemo.
Kako je Apicijev život bio ekstravagantaan, tako je i njegova smrt do danas predmet svakojakih rasprava. Kada je potrošio 100 miliona sestercija iz državne kase za pripremanje svojih recepata za cara, kada je potrošio sve poreske pare i lično se zadužio, napravio je bilans i izračunao je da će mu ostati "samo" 10 miliona sestercija za život, što je za njega bilo nezamislivo (1 sesterc = 1 evro). Iz straha da neće imati šta da jede i da će umreti od gladi, uzeo je otrov i u strašnim mukama umro.

Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad