Translate

уторак, 8. август 2017.

Antička kuhinja: Carmel crustulam - Karamel torta



Rimska tradicionalna kuhinja II vek p.n.e.

Sastojci:
250 g brašna
2 jajeta
250 ml mleka
med
so
maslinovo ulje za pečenje

Za filovanje:
1 tegla pekmeza od ribizle
1 tegla meda

Za umak od karamela:
500 ml mleka
200 g meda
30 g maslaca

Za ukrašavanje:
50 g pistacija

Priprema:
U dubljoj posudi umutiti jaja, dodati malo soli i malo meda i postepeno dodavati mleko i brašno i dobro umutiti. Kada je umućeno ispeći neku vrstu deblje palačinke. Na sredinu pečenih palačinki staviti po jednu kašiku meda, a na med kašiku pekmeza od ribizle.
Za karamel umak ukuvati med sa mlekom i maslacom uz neprekidno mešanje. Palačinke slagati na tople tanjire jednu na drugu, preliti ih sa karamel umakom i posuti seckanim pistacima.

Recept je rekonstrukcija prema pisanim fragmentima nađenim u Herkulanumu.





Pistac ili pistać (lat. Pistacia vera) je drvo visoko do 10 metara kome je prirodno stanište jugozapadna Azija (Iran). Pistać je pustinjska biljka koja je izdržljiva na visokim temperaturama. Etimologija pistacije potiče iz persijskog jezika. Pistaći su bogati antioksidansima, kao i vitaminima B-kompleksa i mineralima poput kalijuma, magnezijuma, gvožđa, bakra i mangana, pistacija sadrži 50% masnog ulja, 20% belančevina, 20% ugljenohidrata, 2% vlakna. Osobe koje se pridržavaju dijete kod visokog holesterola i svakodnevno užinaju suvo pečene nesoljene pistaće mogle bi da smanje nivo LDL-holesterola i na taj način snize rizik od srčanih oboljenja. Pistaći sadrže l-arginin koji arterije čini elastičnijima i smanjuje rizik od formiranja krvnih ugrušaka, dok vitamin E smanjuje rizik od nagomilavanja masnih naslaga na zidovima arterija. Pistaći imaju malo kalorija u poređenju s ostalim orašastim voćem – porcija od 30 grama ima 160 kalorija. Uzmimo za poređenje bademe – to znači da možete pojesti dosta više pistaća za isti kalorijski iznos – 49 pistaća jednako je samo 23 badema.





Ljudi su se hranili pistacijom još u doba paleolita. Poreklom su iz južnog Turkmestana, ali su pre oko 4000 godina doneti na Mediteran, gde se danas planski gaje. Imaju jako dugu i interesantnu istoriju. Uzgajani prvo u zapadnoj Aziji, pistaći su poznati kao jedni od najstarijih cvetnih stabala. Zahvaljujući pogodnoj klimi, širili su se preko Blistog Istoka do Mediterana, gde zbog svog karakterističnog ukusa ubrzo postaju tražena poslastica, naročito među kraljevskim porodicama širom sveta. Legenda kaže da je kraljica od Sabe zabranila "običnim smrtnicima" konzumiranje ovog ploda, proglasivši ga za isključivo kraljevsku hranu. Opet, prema hrišćanskoj legendi, pistaći su na Zemlju dospeli posredstvom samog Adama.


Pročitajte više >>                                                                      << Vratite nazad


Нема коментара:

Постави коментар