Antička kuhinja: Patina de apua sine apua - Sardela sa algama

Originalni tekst:

Patina de apua sine apua: pulpas piscis assi vel elixi minutatim facies ita abundanter, ut patinam qualem voles implere possit. Teres piper et modicum rutae, suffundes liquamen quod satis erit et olei modicum, et commisces in patina cum pulpis, sic et ova cruda confracta, ut unum corpus fiat. Desuper leviter compones urticas marinas, ut non cum ovis misceantur. impones ad vaporem, ut cum ovis ire non possint, et, cum siccaverint, super aspargis piper tritum et inferes. Ad mensam nemo agnoscet quid manducet.

Sastojci:

pečena ili kuvana riba bilo koje vrste, preporuka sardele

5 g bibera u zrnu

5 lista rue

2 kašičice liquamena

2 kašike maslinovog ulja

2 jaja

list alge

1 kašičica mlevenog crnog bibera

Priprema:

Sitno iseckati pečenu ili kuvanu ribu dovoljno da se popuni tepsija, veličine koju želite da koristite. Sameljite i pomešajte rue i biber, dodati liquamen, ulje i sirova jaja, a zatim promešajte. Sipajte smesu preko ribe. Pažljivo postavite na vrh list alge, vodeći računa da se ne pomeša sa jajima. Kuvati na pari tako da se alge i jaja ne mogu pomešati. Kada je smesa postala čvrsta i suva, pospite je mlevenim biberom i poslužite.

De re coquinaria

Marcus Gavius Apiciusa

Sardela (lat. Sardina pilchardus) je morska riba iz porodice haringi (Clupeidae). Sardela se može naći u istočnom delu Atlantika između Islanda i Senegala. Uobičajena je riba u Sredozemnom moru, pogotovo na zapadu Sredozemlja, Jadranu i Crnom moru. Sardela se smatra kraljicom riba. Spada u plave ribe i bogata je nezasićenim aminokiselinama omega-3 i omega-6 pa je vrlo zdrava. Ukusnog je mesa, lako probavljiva, bogata belančevinama, ugljenohidratima, mastima, vitaminima A, D i E i mineralima. Energetska vrednost 100g sveže sardele je 160 kcal/669 kj, proteina 20g i masti 8g.

Alge su velika grupa pretežno vodenih, fotosintetskih autotrofnih organizama nalik na biljke poznate kao fitoplankton, bolje poznatija kao živi biljni organizam bez korena, lišća ili cvetova. Procenjuje se da postoji više od 25.000 vrsta algi. Većina su uglavnom morske alge u okeanima; ostatak čine slatkovodne alge. Vodeni cvetovi, vodene mahovine, morsko bilje ili morske trave - sve su to oblici algi. Alge su različitih veličina, od sićušna pikoplanktona koji se mora 1.000 puta povećati da bismo ga mogli videti, pa sve do gigantskih trava u okeanima koje imaju i do 50 m dužine. Njihova najčešća podela je prema boji, pa tako poznajemo: smeđe, plave, zelene i crvene morske alge. Osim toga mogli bismo ih podeliti i prema mestu njihovog staništa u odnosu na more, pa tako postoje alge koje su u potpunosti izvan mora, na obali i hrane se putem morske maglice nastale usled talasa, vetra, itd. Postoje alge koje su deo vremena u moru, a deo izvan mora. A postoje i alge koje su celo vreme pod morem, bilo to u plićaku ili dubokom moru.





Ono što je toliko fascinantno, a vezano je uz morske alge, jeste njihov sastav. Naime, alge u sebi sadrže više desetina nama važnih stvari za ishranu, od kojih treba spomenuti brojne vitamine (A, B grupa, C, D, E, K), minerale (Ca, K, Cl, Mg, P, I, Fe, Zn, Mn, Cr), proteine i neke elemente u tragovima. U azijskim zemljama alge se tradicionalno koriste u prehrani. Najveći potrošači danas su Japan, Kina i Koreja ali i Island, Irska i Kanada. 90% potražnje pokriva se akvakulturom algi, a oko 10% prikupljanjem iz prirodnih staništa. Kina je najveći proizvođač jestivih algi, godišnje sabire približno pet miliona tona.


Pročitajte više >>                                                             << Vratite nazad