Originalni tekst:
Isicia de pavo primum locum habent, ita si fricta fuerint, ut callum vincant. Item secundeum locum habent de fasianis, item tertium locum habent de cuniculis, item quartum locum habent de pullis, item quintum locum habent de porcello tenero.
Sastojci:
300 g mlevenog paunovog mesa
1 hleb bez kore
1 kašičica mlevenog bibera
1 jaje
50 ml belog vina
50 ml liquamena, može se zameniti sa belim vinom kojem je dodata so
10 g pinjola
50 ml caroenuma, vrlo slatkog umaka koji se dobivao ukuvavanjem komine (mošta) do 1/3 njegove prvobitne količine i služio kao zaslađivač ali i kao začin i dodatak varivima i jelima od mesa, zamena je vino i med pomešani
300 ml maslinovog ulja
Priprema:
Narežite hleb na kockice pa potopite u vino, izvadite, a zatim pomešajte sa mlevenim mesom, ulupanim jajetom, pinjolama, caroenumom i liquamenom, te sveže mlevenim biberom. Formirajte male loptice, poslažite u šerpu sa uljem. Pržite 20-tak minuta na 220°C.
Marcus Gavius Apicius
Paun (Pavo) je rod ptica iz porodice fazana (Phasianidae). U ovom rodu se nalaze dve azijske vrste:
-indijski (plavi) paun (Pavo cristatus) i
-nemi (zeleni) paun (Pavo muticus).
Indijski paun prirodno naseljava Indijski potkontinent, dok je areal nemog pauna od Mjanmara na zapadu do Jave na jugoistoku. Afrički paunovi su obuhvaćeni zasebnim rodom (Afropavo). Zajednička karakteristika svih paunova je izražen polni dimorfizam koji predstavlja pojavu da pripadnici iste vrste, ali različitih polova imaju jasne razlike u nekim osobinama nevezanim za građu reproduktivnih organa odnosno veliki rep kod mužjaka, koji se koristi prilikom udvaranja, a kod ženke je neugledna te je smeđe boje, ali neke imaju sive i smeđe tonove perja.
Grci i Rimljani su smatrali da je paun ptica koja je posvećena Heri, tj Junoni, pa su ih u skladu sa tim držali u njihovim hramovima. Navodno je Hera stvorila pauna od očiju svog čuvara Argusa koji je po čitavom telu imao na stotine očiju. Zanimljivo je to što ovaj mit ima dve vezije. U jednoj, Argus je nagrađen za dobro odrađeno delo od strane Here, gde ga je ona kao nagradu pretvorila u pauna. Po drugoj verziji, Argus je kažnjen od strane Here jer je zaspao na zadatku, pa ga je ona kaznila tako što mu je povadila sve oči i stavila ih na rep pauna. Mnogi hindu bogovi su oslikani kako jašu na paunovima, a pošto se paunovi nekad hrane i zmijama, smatralo se da gutaju njihov otrov pomoću kojeg zatim stvaraju svoje raznobojno perje. Zbog toga se u Hindu religiji paun smatra i simbolom preobražaja. Takođe je rasprostranjeno mišljenje da krv pauna tera zle duhove, a da se njegovo meso i perje može koristiti za lečenje od ujeda zmije i drugih bolesti. Čak je i Hindu bog Skanda naslikan kako jaše pauna koji ubija zmiju. Po legendi, Skanda je taj otrov iz zmije kasnije iskoristio da bi napravio eliksir besmrtnosti.
Paun se javlja i kao sveta ptica u Kini, gde je predstavljao simbol Ming dinastije i budistički Točak života. Paun se takođe smatrao simbolom samilosti i saosećajnosti pa se smatralo da paun umire od tuge posle smrti svog para. Kinezi su verovali da žena može da zatrudni od pogleda pauna. U budizmu je paun simbol najviših saznanja, i povezuje se sa sveznajućom i mudrom boginjom Kuan-Yin. Dobro poznato oko koje je sastavni deo paunovog pera je i više nego jasan znak budnosti, odnosno opreznosti, pa se stoga često koristi u meditacijama. Hrišćanstvo u paunu vidi simbol spasenja, pa čak i sliku Hrista koji "sve vidi" – šare na paunovom repu su zapravo Isusove oči, a kako je uvreženo i verovanje da paunovo meso ne truli, tako i ne čudi što se simbolici pauna dodatno pripisuje i pojam besmrtnosti. Pečeni paun je bio popularno jelo i statusni simbol za srednjevekovne aristrokrate, prezentacija ovog jela je bila jednako važna kao i njegov ukus. Ptica je prvo oderana, ali su i koža i perje sačuvani, pa zatim pečena. Potom su koža i perje vraćeni i ptica je poslužena kao da je živa.
Paunovi su bili rasprostranjeni na Balkanskom poluostrvu do kraja Pliocena.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар