Antička kuhinja: Apothermum sic facies - Kuvana piletina u sosu

Originalni tekst:
Apothermum sic facies: alicam elixam, nucleis et amygdalis depilatis et in aqua infusis et lotis ex creta argentaria, ut ad candorem pariter perducantur, cum iamiam miscebis uvam passam, caroenum vel passum, desuper confractum asparges, et in boletari inferes.

Sastojci:
1 kg kuvane piletine, meso odvojeno od kostiju i iseckano
100 g pirovog brašna
30 g pinjola
30 g badema
300 ml mleka
20 g suvog grožđa
1/2 kašike passuma
1 prstohvat bibera

Priprema:
Pinjole, suvo grožđe i bademe stavite u posudu, sameljite što više možete pa dodajte passum, brašno i mleko. Dobro izmešajte da dobijete neku vrstu tečne paste. Ostavite da odstoji pola sata pa stavite da se kuva na tihoj vatri oko 20 minuta, povremeno mešajući. Ostaviti da se ohladi pa servirati preliveno preko kuvanog pilećeg mesa i posuto biberom.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Pir, krupnik, krupnica ili spelta (lat. Triticum spelta) je vrsta žitarice i bliski srodnik današnje pšenice. Pošto se u nekim regionima sveta pir i pšenica uzgajaju zajedno, ove žitarice se ukrštaju jedna sa drugom i postoji mnogo mešanih sorti između pšenice i pira.
Ova žitarica poreklom iz južne Azije, doneta je na Bliski Istok pre oko 9000 godina i od tada se proširila na celoj teritoriji Evrope, tačnije 5000 godine pre nove ere. Stari Grci su je smatrali poklonom božanstva Demetre. Kako su bili moreplovci ostatku civilizacije su prenosili svoja znanja o njenim blagodetima i uzgoju ali je zbog niskog prinosa pala u zaborav, u novije vreme pir se više uzgaja nego ranije. Prinosom zaostaje iza pšenice, ali bolje podnosi oštriju klimu i otporniji je na bolesti. Pir je heksapoloidna vrsta žitarice, sa niskim sadržajem glutena u zrnu, kao i npr. mekana pšenica (lat. Triticum aestivum). Nisu poznate divlje vrste krupnika, zbog čega se pretpostavlja, da je nastao mutacijom starijih vrsta pšenice, kao npr. vrste tvrde pšenice (lat. Triticum durum, lat. Triticum dicoccum, lat. Triticum monococcum).





Pir ima bitno viši sadržaj belančevina, masti i dijetetskih vlakana od drugih žitarica. Zrno pira u idealnom odnosu sadrži belančevine, ugljene hidrate, masti, mineralne materije, vitamine i celulozu. Naročito je zanimljivo i to da su dijetetska vlakna krupnika vrlo lako rastvorljiva u vodi, što omogućava dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu. Hranljive materije u piru ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako usvaja, i brzo ulaze u krvotok. Na taj način ćelije organizma su optimalno ishranjene i sposobne za visoke učinke. Pirov hleb preporučuje se i sportistima. Svojim sastavom pir ili spelta može pozitivno uticati na podizanje imuniteta.


Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad