Translate

среда, 11. јануар 2017.

Antička kuhinja: Haedum sive agnum Tarpeianum - Pečeni jagnjeći but u sosu Tarpeianum




Plinije Stariji je u svom delu Naturalis historia pisao: "Mnogo zahvalnosti, takođe, dugujemo i ovcama, i što njima umilostivljujemo bogove i što nam daju runo."

Originalni tekst:
Haedum sive agnum Tarpeianum: antequam coquatur, ornatus consuitur. Piper, rutam, satureiam, cepam, thymum modicum, et liquamine collues haedum, macerabis, mittes in furno, in patella quae oleum habeat. Cum percoxerit, perfundes in patella impensam, teres satureiam, cepam, rutam, dactilos, liquamen, vinum, caroenum, oleum. Cum bene duxerit impensam, in disco pones, piper asparges et inferes.

Sastojci:
1 jagnjeći but
1 glavica crnog luka, sitno seckan
1 kašika čubra, sitno seckano
1 kašika rue, sitno seckano
4 kašike liquamena
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika majčine dušice, sitno seckano
1 kašičica bibera

Sastojci za sos:
4 urme, sitno seckane
1 glavica crnog luka, sitno seckano
1 kašika rue, sitno seckano
1 kašika čubra, sitno seckano
200 ml crnog vina
3 kašike liquamena
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika caroenuma

Priprema:
Jagnjeći but staviti u mešavinu čubra, rue, majčine dušice, liquamena, ulja, bibera i luka, ostaviti da se marinira naredna 4 sata.
Sipajte ulje u tepsiju i pržiti meso u zagrejanoj rerni na 100°C dobrih sat i po vremena. U međuvremenu, pomešati za sos navedene sastojke.
Zatim pojačajte temperaturu do 200°C i prelijte sos preko njega. Opet pržiti pola sata. Nekoliko puta okrenuti i preliti sa sosom. Pre služenja pustite da odstoji 10 minuta, posuti biberom.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Čubar (Satureja hortensis) ili bresina, cabr, čober, čubrika, čubrica, jaber, kubar, osogriz, serženak, je začin koji je po mirisu i ukusu vrlo sličan biberu, pa se upotrebljava u kuhinji kao vrlo dobra zamena za biber. Čubar je rođak žalfije, lavandule, majčine dušice a pripadaju porodici usnatica. Često ga možemo naći u mešavinama začina pod nazivom provansalske trave. Najveći uzgajivači čubra su Francuska, Španija, Nemačka, Kanada i SAD. Čubar je omiljena začinska biljka u mesnoj industriji, ali i u domaćinstvima. Nemci je zovu pasulj trava, zbog svojstva da ublažava nadimajuće dejstvo pasulja. Može se upotrebiti kao začin za jela od pasulja, za kobasičarske proizvode, divljač i razne salate. Jaka aroma čubra može dati gorak ukus jelima, pa prilikom upotrebe ne treba preterivati. Čubar je aromatična biljka, mirisom izrazito podsjeća na mažuran (origano), timijan i majčinu dušicu. Glavna primena čubra je kao karminativ, sredstvo za ublažavanje crevnih i želudačanih grčeva i kao sredstvo za ublažavanje podražaja na povraćanje. Čubar ima svojstva antispazmolitika, afrodizijaka, astringensa, baktericida, karminativa, ekspektoransa, fungicida, stimulansa. Pojačava lučenje stomačnih sokova, ublažava nadimanje, pročišćava organizam, ublažava tegobe organa za varenje i disanje. Zbog fenolnih materija u eteričnom ulju za čubar je karakteristično jako antiseptičko delovanje. Utvrđeno je njegovo pozitivno antivirusno delovanje u lečenju herpes simplexa tipa 1 i HIV1.





Pradomovina ove biljke je područje oko Crnog mora i istočno Sredozem­lje. Uzgojem je prenesena u mnoge krajeve Evrope. Čubar je biljka koja je poznata još od doba starog Rima, a koristila se u kuhinji i medicini. Tada se smatralo da ima afrodizijačka svojstva. Rimske travarice su smatrale da je čubar ljubavna biljka. Grci su mu također pridavali afrodizijačka svojstva. Spominje ga Vergilije, koji je ovu biljku gajio kao hranu za pčele i opisao kao veoma mirišljavu. Rimljani su je doneli u Englesku, gde je postala najomiljenija začinska biljka. U priručnicima o začinskom bilju pominje se u 16. veku. Dugo vremena čubar se koristio umesto bibera. Za čubar se zna još oddavnina tako su nađeni i neki crkveni srednjovekovni zapisi koji su branili korišćenje ove biljke jer je ova biljka i jak afrodizijak. Može se koristiti kod inpotencije kao i kod frigidnosti. Čaj za ovaj problem se priprema na sledeći način. Čubar se promeša sa hajdučkom travom, i ruzmarinom i to po jedna trećina svake biljke. Kada se biljke promešaju uzeti 4-5kašičice ove mešavine i preliti ih sa 1 l vrele vode.Ovaj čaj se pije 40 dana ujutru i uveče. Nakon 40 dana pije se samo čaj od čubra. Uzima se 4 kašičice čubra za jednu čašu čaja. Ovaj čaj se pije 3dana.


Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad


Нема коментара:

Постави коментар