Originalni tekst:
Aliter in apro: teres piper, ligusticum, origanum, bacas myrtae extenteras, coriandrum, cepas, suffundes mel, vinum, liquamen, oleum modice, calefacies, amulo obligas. Aprum in furno coctum perfundes. Hoc et in omne genus carnis ferinae facies.
Sastojci:
1 kg mesa divlje svinje
1 kašičica mlevenog crnog bibera
1 kašičica selena, sitno seckano
1 kašika origana
5 mirta bobica ili kleke
1 kašičica korijandera, sitno seckano
1 glavica crnog luka, sitno seckano
1 kašičica meda
100 ml belog vina
1 kašika liquamena
1 kašika maslinovog ulja
1 kašika pšeničnog skroba
voda
Priprema:
U meso divlje svinje utrljati dosta morske soli i bibera. Ostavite ga u frižideru 2-3 dana, okrećući povremeno. Meso divlje svinje može biti suvkasto pa je pre pečenja potrebno umotati ga u tanke kriške slanine.
Zatim ga stavite u rernu i pecite na temperaturi od 180°C (2 sata po kilogramu), redovno prelivati mašću koji se ispušta pri pečenju bilo koje vrste mesa.
U međuvremenu pripremite sos. Pomešajte med, origano, korijander, selen, vino, liquamen, luk, ulje i bobice kleke, dobro izmešajte da se sve homogenizuje i stavite da se kuva. Dovesti do ključanja a zatim smanjiti temperaturu i pustiti da se krčka još 30 minuta. Zgusnuti sos sa kašikom skroba i ostaviti da se krčka još pet minuta. Izvadite meso iz rerne i ostavite ga da odstoji dok ne završite sos. Sipajte mast od prženja u mešavinu sosa. Isecite meso vepra na tanke kriške i služite sa sosom odvojeno.
Marcus Gavius Apicius
Mirta (lat. Myrtus communis) je ime za više vrsta zimzelenih grmolikih biljaka iz porodice Myrtaceae. Mirte su tipična biljka mediteranske makije. Plod je prošaran brojnim purpurno-crnim bobičastim bobicama. Eterično ulje - mirtol kojeg ima dosta po svim delovima biljke, nekad je bilo na ceni kao antiseptik i tonik. U lekovite svrhe koriste se listovi i plodovi mirte. Mirta sadrži eterično ulje, tanine, gorke stvari, smolu i organske kiseline. Veća količina tih stvari posebno je sadržana u bobicama mirte. Preporučuje se žvakati sveže zrele bobice za pospešivanje apetita i poboljšanje metabolizma, jer njihov sok blagotvorno deluje na želudac i creva. Danas sušene bobice imaju praktičniju primenu u kulinarstvu kao i listovi mirte, pa se mogu dodavati raznim mesnim umacima. Ako se drvo mirte koristi za roštilj, poboljšat će se ukus mesnim jelima sa roštilja. Mogu se ostaviti u sirćetu ili maslinovom ulju, pa se koristiti kod začinjanja raznih salata i jela. Danas se bobice mirte najčešće skupljaju da bi se od njih pravio liker, koji se dobiva potapanjem zrelih bobica u rakiji lozovači. Osim likera može se praviti i gusti sirup za sok. Bobice su se, u doba gladi, sušile i mlele te upotrebljavale kao zamena za brašno. Sušene, mlevene bobice služe su kao zamena za biber, a cele se stavljaju kao začin umacima. Listovi, također, služe kao začin koji mesnim jelima daje posebam ukus.
U antičkim vremenima smatrali su je svetom biljkom, odmah uz lovor, Grci i Rimljani, su je držali kao simbol boginje ljubavi Afrodite (Venere kod Rimljana), i od njenih su grana i listova pleli vence i druge ukrase. Mirta nosi simboliku ljubavi, lepote i čistoće, mlade devojke odabirale bi je za svoje venčane vence i bukete. Nakon venčanja grančice mirte su se zasađivale u vrtu mladenaca da im osiguraju mir i ljubav. Venac od mirte davao se prvacima ljubavne lirike, ali i vojskovođama koji su uspevali izvojevati pobedu bez prolivanja krvi. Stari Grci su je stavljali u grobove svojih najmilijih verujući kako će im to osigurati sreću u zagrobnom životu ali su Grci poznavali i antiseptička svojstva mirte. Dioskorid je preporučivao ekstrakt pripreman sa lišćem mirte u vinu, posebno kod infekcija pluća i bešike. Jevreji su je uvrstili među četiri svete biljke. Procvala grančica mirte u hršćanstvu je bila simbol nevinosti, ljubavi i vernosti, a također i prijateljstva, mira i oprosta. Jedna legenda kaže da mirta neće niknuti ako je ne zasadi ženska ruka.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар